Bombastičan naslov, zar ne? :) Kapiram, ako sad ne dovučem desetak 'iljada posetilaca na blog, neću nikad. :) Iako je naslov potpuno atipičan za mene (pobogu, ja prezirem reč "ultimativno"), danas mi je zaista namera da pišem o mršavljenju, kao neko ko je na sopstvenoj koži itekako osetio kako izgleda biti chubby. :)
Kao klinče sam bila relativno OK. Što bi stari rekli, "zdravo dete". Taman kako treba. Međutim, kako sam sve dublje zalazila u šumu zvanu Pubertet, kapirala sam da sam izuzetno sklona "štekanju" hrane koju sam klopala. Istini za volju, dosta sam se bavila sportom, tako da sam sve što smažem imala gde da potrošim (ko je prošao letnje pripreme u užičkom Velikom parku, takvom ni pakao neće teško pasti), ali kada je došao faks i kada je sport ispao sa liste svakodnevnih aktivnosti, ružne sklonosti mog organizma su došle do izražaja. Da ne davim previše, na drugoj godini faksa (koju sam provela guzice slepljene za stolicu) sam nabacila nekih 24-25 kg viška. Istini za volju - u junu sam dala uslov za treću godinu, položila 3 ultramegagiga teška predmeta, tako da sam kapirala da je to bila žrtva koju sam morala da podnesem. Nedugo potom sam shvatila da je "đavo odneo šalu", i to kada sam skapirala da mi je isuviše naporno popeti se do stana stepenicama. Skovala sam "pakleni plan", naredna 4 meseca provela u teretani uz disciplinovanu ishranu i rešila se viška. Good riddance. Bravo ja. Klap, klap, klap.
E sad - ovaj uvodni deo sam skratila što je bilo moguće više iz prostog razloga što 99% vas koji čitate ovo niste došli da bi slušali moju životnu priču, već da bi saznali šta je to što vi morate da uradite da se ratosiljate viška. Odmah da se razumemo - sve ovo što pišem ima svrhu jedino ako ste i vi doživeli svoj "kvrc" momenat, tj ako ste prelomili da je vreme da se menjate. Ako ste tzv. "rekreativni dijetetlija", onaj koji je probao svaku dijetu, držao je po 3,4,5 dana i odustao, odmah možete da odsurfujete. Moje znanje je samo za posvećene i prosvećene. Iš.
Počinjemo.
Da se ovaj tekst ne bi otegao u nedogled, celu priču sam podelila na 4 dela. Prvi deo je o motivaciji. Drugi deo o kamenu temeljcu zdravlja - ishrani. Treći deo je o treningu, a četvrti deo o suplementaciji.
Prvo onaj dosadni deo o motivaciji. Boooring.
Svako ima različite motive kada želi da smrša. Neko to radi zbog onih "divnih low-rider farmerica u koje ste mogli da se uvučete prošlo leto, a sada više ne". Neko to radi zbog svoj dečka / devojke. Muža / žene. Pritiska okoline. Nebitno. Ako želite da smršate, i to stvarno želite da smršate, ovo mora da vam bude mantra: "radim to zbog sebe". Zajebite ljude koji vas cene u zavisnosti od toga kako izgledate. Cool faktor osobe se ne definiše kroz BMI (body mass index). Ako ste rešili da smršate, smršajte zbog sebe i zbog svog ZDRAVLJA. Zdravlje je najveći kapital koji čovek ima, a toga smo izgleda svesni tek kada taj kapital počne da se osipa. Ako bih sada napisala da je prekomerna telesna težina jedan od najvećih faktora rizika za zilion bolesti, to bi bilo ravno otkrivanju rupe na saksiji. Svi mi to znamo. Pa opet, svesno prihvatamo rizik da nas opauči infarkt miokarda, šlog ili dijabetes melitus, nego da batalimo batake sa pomfritom. OK, sve to jeste lepo i ukusno, ali u moždanom udaru nema ništa lepo.
Znači, estetika nije bitna. Dobro, jeste bitna, ali ni približno toliko koliko mislimo da jeste. Da povučemo paralelu: ako je naš intelekt operativni sistem, naše telo je hardver. Svakako da nam je OS najbitniji, pošto kompjuter bez OS-a ne služi ničemu. Međutim, da bi OS funkcionisao kako treba, moramo da vodimo računa o stanju hardvera. I baš kao što kroz saznavanje novih stvari i svakodnevno intelektualno apgrejdovanje možemo da poboljšamo i patchujemo svoj OS, neophodno je da se staramo i o svom hardveru, tj svom telu. Vaš mozak, srce, bubrezi, jetra, pankreas... sve te male hardverske komponente treba da vam služe od rođenja do smrti. Lifetime guarantee.
Dakle, da podvučem još jednom: zdravlje je najbitnije. Neka vam to bude primarna motivacija.
S tim u vezi - postavlja se logično pitanje "šta je zdrava težina?" Iako postoji gomila metoda da se ustanovi koja je težina zdrava, najpraktičniji metod je već pomenuti BMI, tj Body Mass Index. To je svakako najdostupniji metod, iako nije naročito precizan kod aktivnih sportista (kod njih je odnos mišićne mase i masnog tkiva drugačiji). No kako niko od vas koji ovo čitate nije aktivni sportista (lolić), sasvim je dovoljno da na nekom od mnogobrojnih internet kalkulatora izračunate svoj BMI. Evo, može i ovaj.
Izračunali ste? Koliko je? Ako ste ispod 25, čestitam, imate zdravu težinu. Potrudite se da tako i ostane. Svaki vaš pokušaj da dodano smršate bi se sveo na čisto estetske razloge. Dobro, nije ni to toliko strašno, svi smo mi pomalo "vain". Čak i ja. :) No, ako vam je BMI preko 25, a naročito ako je preko 30, nastavite sa čitanjem.
Ljudi su često skloni da banalizuju prekomernu težinu, i da ceo proces mršavljenja svedu na "unosi manje kalorija nego što ih trošiš". Iako suštinski tačno, nije baš sve tako jednostavno. Prva stvar koju morate da uradite pre nego što započnete bilo kakvu redukciju telesne težine je lekarski pregled. Istina, uzrok važe prekomerne težine može biti prosta činjenica da mnogo volite da jedete, i to ne baš zdravu hranu. Međutim, u ne tako malom broju slučajeva, uzrok gojaznosti može biti neki zdravstveni problem. Kao što već napomenuh, u pubertetu sam provalila da sam sklona "deponovanju", ali tek nedavno sam provalila da moja tiroidna žlezda ne radi onako kako bi trebalo. Istini za volju, nije toliko kilava da bih primala terapiju u vidu sintetičkih hormona, ali dovoljno kilava da moram da se potrudim i 2-3x više od prosečne osobe da bih održavala teško stečenu težinu. Neko bi to protumačio kao izgovor i opravdanje, ali ne i ja. To je bila samo otežavajuća okolnost, ali i dodatna motivacija. Kada skapiraš da imaš "zabušanta" u sopstvenim redovima, to ne znači da treba da odustaneš, već da treba da se trudiš još više.
Druga stvar - manite se "univerzalnih dijeta". Batalite savete komšinice, šarenih strana u novinama, ženskih magazina i instant-dijeta. Naročito ovog poslednjeg. Svako instant rešenje funkcioniše u oba smera. Ako brzo smršate, ogromne su šanse da ćete tu težinu isto tako brzo vratiti, što je poznatije kao "jo-jo" efekat.
Ključ uspešnog i trajnog gubitka telesne težine je menjanje životnih navika. Sorry but jebiga. Posmatrajte to kao hakovanje sopstvenog OS-a. :)
I najbitnije od svega - ne dozvolite nikome da gazi po vašoj dijeti. Redukciona dijeta - to je borba. Neprestana. Borba protiv okoline, protiv ukusne, a kalorijski napucane hrane. Borba protiv svake prodavnice, svakog restorana, svakog fast-fooda. Borba protiv TV reklama, medija, vage, krojačkog metra, ogledala. A najbitnije od svega, to je borba protiv sopstvenih slabosti. To nije sprint na 100m, već maratonska trka. Put posut trnjem, prepun frustracija, na mahove veoma depresivan... Ali ako se držite tog puta, rezultati neće izostati. Ma koliko se ponekad činilo da nema pomaka, da nema rezultata, oni su tu. Ako postoji jedna stvar u životu koja je kompletno u vašim rukama i koja u potpunosti zavisi od vas i vaše discipline i posvećenosti, to je mršavljenje.
Ako ste rešili da je vreme da se okrene novi list, onda se čitamo u sledećem tekstu koji se bavi ishranom. I zapamtite:
Zdravlje je najbintije. Pre svake dijete, prekonotrolišite se kod lekara. Nema brzih i trajnih rešenja. Disciplina je majka. No guts, no glory. ;)
