U stvari, iako sam i ranije imala ideju da pišem o svemu ovome, konkretan povod je bio tekst objavljen u "NIN"-u prošle nedelje (br.3157), a koji se bavio temom zabrane delovanja organizacija ekstremne desnice. Tekst je veoma zanimljiv, bavi se raznim aspektima cele priče, a sadrži i nekoliko interesantnih prmera iz uporednog prava, tj prava drugih zemalja. Danas ću pokušati da "odbranim" svoju tezu, koja se može sublimirati u jednoj rečenici: "zabrane nisu dobre".
Ne znam koliko ste upućeni u tu problematiku, ali gro sajtova sa neonacističkim, antisemitskim i ostalim hejt sadržajem, hostovani su na serverima u SAD. Za razliku od našeg i velike većine ostalih evropskih ustava, američki ustav se prilično dosledno pridržava čuvenog "Prvog amandmana", po kome je sloboda govora neprikosnovena, i smatra se jednim od kamena temeljaca demokratije. Samim tim, imate pravo da lajete o čemu god poželite, dokle god to vaše lajanje nema za posledicu konkretno krivično delo. Nosi vam se majica sa svastikom? Knock yourself out. Negirate Holokaust? Nema problema. Veličate "Mein Kampf?" Nije sporno. Paradirate u Waffen SS uniformi i salutirate sa "Heil Hitler?" OK. Furate bele kukuljice i smatrate da je bela rasa najbolja na svetu? Ma važi. Ali - napadnite nekog tamnoputog, idete u zatvor. Premlatite stranca u naletu ksenofobije - idete u zatvor. Podignite ruku na ideološkog istomišljenika? Idete u zatvor. Lupite šamar gej osobi? Tvorza.
Ako mislite da je američkoj vladi mnogo stalo do demokratije i ljudskih sloboda grešite. Baš kao što grešite i ako mislite da je "Prvi amandman" glupost i ozbiljan propust koji omogućava realno minornim ultradesničarskim organizacijama da budu "vidljive". Ameri su zapravo ispali najmudriji, jer upravo time što dozvoljavaju svima da laju kako im volja, te grupe čine vidljivim. To je i cilj. Aktivnosti takvih udruženja (za koje nema spora da su negativna pojava) je kudikamo lakše pratiti i nadzirati ako se bave aktivnošću koja je legalna. Kada bi njihove aktivnosti bile inkriminisane, takva udruženja ne bi nestala, već bi prešla u underground.
Amerikanci su praktični ljudi. "Možeš da kenjaš o čemu god želiš. Mi čak i želimo da ti kenjaš što više, na taj način te imamo na radaru. Ali ako napraviš sranje, ideš u zatvor. End of story".
Sudija ustavnog suda, M. Draškić se u tekstu u NIN-u osvrnula i na "Prvi amandman", rekavši sledeće:
„U Americi nisu imali neposredno iskustvo sa ovom vrstom ideologija. Mislim da društva koja su se nedavno suočavala sa teškim zločinima koji su počinjeni upravo zbog usvajanja ideologija koje podrazumevaju mržnju prema drugom i drugačijem, moraju da pokažu veću dozu osetljivosti za ono što se u tom društvu događa“.
Reče žena i ostade živa. Alo, tetka. Ropstvo je u SAD bila normalna pojava sve do građanskog rata. Ku Klux Klan nije nastao u Lihtenštajnu ili Moldaviji, već u SAD. Amerikanci su u direktnoj borbi protiv sila Osovine izguble negde oko 400.000 ljudi, od čega nešto na Pacifiku, nešto u Evropi. Alo... Ovako eklatantan primer neznanja mogu da tolerišem na nekom phpBB forumu, ali ne i od osobe koja danas-sutra treba da ocenjuje i vrednuje šta je OK, a šta ne kada su zabrane u pitanju. Houli šit. Da se smrzneš.
"Efikasan" način da identifikuješ simpatizera neke ultradesničarske organizacije je ikonografija. Ako neko nosi svastiku, logično je da je neonacista (nećemo se baviti istorijatom svastike koju su nacisti nepravedno kidnapovali iz svetske baštine). Ergo, inkriminisaćemo nošenje svastike. I? Šta će se onda desiti? Pa ništa. Tamo gde je to slučaj, neonacisti su se već organizovali na druge načine. Umesto svastike, na garderobi nose broj 18 ili 88. 1. slovo abecede je "A", a 8. "H". 18 - AH. Adolf Hitler. 88 - HH. "Heil Hitler". Logičan korak - inkriminisati brojeve. Vi to ozbiljno? Hoćemo da inkrimnišemo i rune, pošto je i to pismo postalo sastavni deo ultradesničarske ikonografije? Poenta je, my dear brothers and sisters, stavljanje simbola van zakona ne rešava problem.
Početkom 2001., Yahoo je sa svojih servera uklonio sajt koji se bavio prodajom nazi džidža-bidža. Iako je po američkim zakonima tu sve OK, pod pritiskom francuske vlade, Yahoo je popustio. Baš kao što je popustio i pod pritiskom nemačkog sudstva zbog aukcije primerka "Mein Kampf". Nakon toga, ljudi iz Yahoo su odlučili da na svojim sajtovima zabrane prodaju nazi i KKK memorabilije, ali ne samo njih, već i svih ostalih grupacija koje veličaju mržnju i nasilje. Hm.
U očima prosečnog Kineza, ratna zastava carskog Japana izaziva podjednak revolt i bes kao što svastika izaziva kod većine Evropljana. Kako i ne bi. Japanci su u Drugom svetskom ratu u Kini počinili silan zulum, o kome prosečni Evropljanin ne zna ništa, a koji je često po svojoj monstruoznosti prevazilazio čak i nemački teror. Hoćemo da pričamo o genocidu? Britanci su odgovorni za smrt aproksimativno 10 miliona ljudi u Indiji. Hoćemo o tome kako su Britanci masakrirali negde oko 300.000 pripadnika plemena Kikiyu u Keniji, i to nakon Drugog svetskog rata? Da pričamo o genocidu nad Jermenima? Ili o onome što su konkistadori radili u Južnoj Americi? Staljin u Rusiji? Što ne bi inkriminisali lik Staljina? Ili Klintona? Buša? Američku "intervenciju" u Vijetnamu? Ako se složimo da je javno isticanje znamenja Hitlerovog Wehrmacht-a loše, po čemu je nošenje US Army Marine Corps znamenja OK?
Da li je jedini kriterijum u određivanju šta je zlo i šta se ne sme to da li smo MI stradali od toga ili nismo? Ako smo apsolutno osudili Holokaust (i to sa razlogom), iako su od njega stradali Jevreji, zbog čega sa istim ubeđenjem ne bi inkriminisali obeležja onih koji su zlo činili drugim narodima? Kinezima? Južnoafrikancima? Indijcima? Vijetnamcima? Aboridžinima? Jermenima? Rusima? Crncima u USA? Srbima u Jasenovcu? Hrvatima u Vukovaru? Muslimanima u Srebrenici? Nije mi namera da banalizujem i marginalizujem Holokaust (oni koji me poznaju, znaju koliki sam filosemita i koliko mi je drag jevrejski narod i sam Izrael), ali ako se već zalažemo za zabrane, i to pod okriljem univerzalnih i globalnih vrednosti, zbog čega našim zakonima ne bi imali globalni okvir? Zašto?
Pa zato što je nemoguće, that's why. Onaj ko je ratni zločinac za jedne, taj je heroj drugima. Onaj ko je genijalni strateg za jedne, taj je osvajač i okupator za druge.
Ali ima tu još jedna stvar. Kada zabraniš neku organizaciju, ona će nastaviti svoju aktivnost pod drugim imenom. Ako je zakonski pritisneš još više, povući će se u ilegalu. To smo apsolvirali. Ali ako kreneš sa progonom članova, od njih praviš žrtve. Ako pripadnike te organizacije uhapsiš samo po osnovu članstva, a ne zato što su počinili neko krivično delo (laju, ali ne ujedaju), vraćamo se u vreme verbalnog delikta i totalitarizma. U situaciji kakva je danas u Srbiji, od takvih ljudi praviš heroje. Kao što su nekada hapsili zbog posedovanja Staljinove slike, i slali na Goli Otok, sada treba da se hapse klinci koji imaju "Mein Kampf", ne razumem? Ne zaboravite da je taj "Mein Kampf" napisan upravo u zatvoru.
Dakle, zabrane ne samo da suštinski ne funkcionišu, već su i kontraproduktivne. Iako SAD nisu primer koji treba slediti, možda bi ovaj put trebalo da se ugledamo na njih. Pustimo ih da laju koliko hoće, neka se šetaju, neka marširaju... Ali čim naprave neko sranje - aps. I to žestok, ništa uslovna, ništa kućni pritvor.
My two cents. Eto.
