Napokon – evo nas na samom kraju ovog potpuno otkačenog i ošinutog filmskog maratona koji je za temu uzeo nuklearne katastrofe. U prethodnih 11 epizoda, nagledali ste se svega, znam... Počev od holivudske produkcije, pa do dokumentaraca koji imaju moć da skenjaju u trenutku. Red nalaže da NFM završimo onako kako dolikuje i podvučemo crtu.
Predstavljam vam britansku dokudramu, snimljenu 1965. godine. Dobitnika Oskara za najbolji dokumentarac, 2 BAFTA nagrade kao i specijalne nagrade Venecijanskog filmskog festivala. Predstavljam vam... „Ratnu igru“.
„The War Game“ – Peter Watkins, 1965.
trajanje: 47 mintua
scenario: Peter Watkins
Ne bih trošila vreme u bavljenju opisom filma, pošto svi ovakvi filmovi imaju manje-više sličan zaplet. Negde izbije lokalno sranje, odmah se Rusi i Amerikanci pokače, a ostatak sveta strada. Taj „ostatak sveta“ je, baš kao i u „Threads“ oličen u Velikoj Britaniji.
„Ratne igre“ hladno i dokumentaristički prate izbijanje nuklearnog rata između dva bloka i njegove reperkusije na ruralnu i urbanu sredinu. Film počinje zavođenjem vanrednog stanja, probama sirena i hitnom evakuacijom žena i dece iz ugroženih područja... Onda padaju prve bombe i nastaje opšti haos.
Ono što je posebno zanimljivo, to je što su autori filma kao naučnu osnovu koristili podatke i statistiku iz savezničkih bombardovanja Drezdena i Hirošime... što je pomalo paradoksalno. Počev od „vatrenih oluja“, poput onih nakon brutalnih i nehumanih savezničkih bombardovanja Drezdena u WWII i odreda policije koji je „skraćivao muke“ teško ranjenim zbog nedostatka kapaciteta za zbrinjavanje, pa do teških neuroza i PTSP-a – a sve to „to begin with“. A tu su i nestašica hrane, neredi, polako ali sigurno umiranje od radijacijske bolesti, oštećenje mrežnjače usled eksplozije, asanacija terena... Some heavy shit.
Inače, film je prvobitno trebalo da bude prikazan na BBC-u, u čijoj je produkciji inače i urađen, ali su to glavešine odbile pošto je sadržaj bio previše brutalan i disturbing. Prava istina je, međutim, da je filmu zabranjeno prikazivanje na teliški zato što nije bio u skladu sa zvaničnim stavom V. Britanije o mogućnostima „preživljavanja“ nuklearnog rata. Ukratko – tada se furao stav da se nuklearni rat može dobiti, čak i pobediti; samim tim realan prikaz situacije je bio apsolutno neprihvatljiv. Pa opet, filmu nije zabranjena distribucija po bioskopima i međunarodnim festivalima. Iako nije tipičan dokumentarac, „Ratne igre“ je dobio Oskara u toj kategoriji. Nuff said.
personal note: „idelan film“ za završetak ovog maratona. Surovo i hladno, poput nuklearne zime. Cheers!
http://www.megaupload.com/?d=YFKOEK2C
