Večeras je na programu pretposlednja epizoda NFM i to double bill… jer je jednostavno pogrešno razdvojiti ova dva genijalna filma!
Ako bih vas pitala da li ste čuli za Matrix, 99% vas bi odgovorilo potvrdno. A ako bih vas pitala da li čuli za “Equilibrium”, taj procenat bi bio znatno manji. Zašto? Dva izuzetno slična filma, snimljena u otprilike idenitčno vreme, a samo jedan od njih se probio i pokupio sav kajmak. U navedenom slučaju, to je bio “Matrix”. Iako je po meni “Equilibrium” bolji, ali ‘ajde.
“Dr. Strangelove or: How I Learned to Stop Worrying and Love the Bomb” – Stanley Kubrick, 1964.
trajanje: 90 minuta
scenario: Stanley Kubrick, Terry Southern
uloge: Peter Sellers, George C. Scott, Sterling Hayden
“Fail Safe” – Sidney Lumet, 1964.
trajanje: 112 minuta
scenario: Walter Bernstein, Eugene Burdick
uloge: Henry Fonda, Walter Matthau and Fritz Weaver
Slična situacija je i sa ova dva fantastična filma. Kjubrikovo čedo se rodilo prvo i zahvaljujući čistom geniju Kjubrika, ali i Pitera Selersa pokupilo svu slavu i pažnju javnosti. Fantastična isprepletanost crne komedije i ratne drame i dan danas ima status kultnog filma.
Sa druge strane – šta reći o Lumetovom “Fail Safe?” Da li je na mestu poređenje sa “Equilibriumom?” Hm. Na vama je da procenite.
Pre toga, da se upoznamo sa bekgraundom i elementima zapleta koji se prepliću u oba filma. Pobeda nad Silama osovine 1945. godine u percepciji tadašnje javnosti predstavljala je trijumf “sila dobra” nad “silama zla”. Pobednički zagrljaj između Rusa i Amera na Elbi kratko je trajao. Nešto što je počelo trkom ko će pre da osvoji Berlin, nastavilo se podelom Nemačke, podelom Berlina i simboličnim dizanjem zida koji je na nekoliko decenija predstavljao oštru granicu između 2 sveta, 2 ideologije, 2 vojske… “Zli Nemci” su ostali zli samo na celuloidnim trakama i kolekitvnom sećanju. U realnosti, oni su uveliko izabrali stranu kojoj će se prikloniti. Nije tajna da je veliki broj nemačke vojne tehnologije dospeo u ruke Amerikanaca, baš kao i nemački vojni naučnici koji su sebe rado stavili na raspolaganje novim gazdama. Nema razloga da sumnjamo da su mnogi našli uhlebljenje i u Moskvi. Elem… Počela je sveopšta trka u naoružanju. Shvaćen je opasni potencijal atomskog oružja i obe strane su se trudile da naprave što moćniju i što ubojitiju bombu. A onda, da iste takve bombe naprave par hiljada komada. Taman koliko je dovoljno da se uništi kompletna populacija planete Zemlje. Nekoliko desetina puta. Pređen je ogroman put od plutonijumskog “Trinity”-ja, pa preko uranijumskog “Debeljka” u Hirošimi, sve do famoznog sovjetskog “Cara” od neverovatnih 50 megatona.
I baš tokom hladnog rata, brojni vojni stratezi sa Zapada su počeli da “razmišljaju” i smislili su doktrinu, koja je bila i ranije poznata, ali ovaj put sa fensi nazivom: MAD. Mutual assured destruction. Kao što možete da pretpostavite, MAD doktrina je prilično jednostavna: “ako vi krenete na nas, mi ćemo krenuti na vas, svom snagom, pa nek’ se svi sje*emo”. U prevodu to znači: ako bi, hipotetički, Rusi lansirali nekoliko nuklearnih projektila na SAD, Amerikanci bi odgovorili svom snagom, ispaljivanjem hiljada nuklearnih projektila na SSSR, što bi osiguralo trajno i potpuno uništenje svih kapaciteta SSSR-a da “vodi rat”, bilo vojnih, bilo ljudskih, bilo prirodnih. Svakako da su slično razmišljali i sovjetski generali, tako da bi oni odgovorili istom merom i sravnili SAD. Mislim, kako drugačije objasniti na hiljade uštekanih nuklearnih bojevih glava na obe strane? Nuklearne podmornice u stend-baju, eskadrile naoružanih strateških bombardera koje su stalno u vazduhu i čekaju komandu za napad… You get the picture.
MAD je bio realan, i to veoma. Toliko da je možda čak i spasao sve nas, ma koliko to paradoksalno zvučalo. Stvorena ravnoteža straha na obe strane je bila dovoljna da zaledi krv u žilama potencijalnim donosiocima odluka zato što je ulog bio prevelik. Međutim, mašina nema krv i emocije. A psihopatologija onoga ko je u poziciji da donosi tako važne odluke često prođe neopaženo. I tu dolazimo do “Dr. Strangelove” i “Fail Safe”.
Mislim da je suvišno da opisujem “Dr. Strangelove”. Ali hajde, ukratko: pomahnitali general šalje naređenje za napad bombarderskoj eskadrili i ona kreće na SSSR. U međuvremenu, političari pokušavaju da spreče katastrofu, a vojska da eliminiše ludog vojnika.
“Fail Safe” je sličan: katastrofalni bag na računaru kome ljudi naivno prepustiše poslove iz domena odbrane i napada šalje komandu za napad eskadrili strateških bombardera. Američki predsednik ja na direktnoj liniji sa Kremljom… ali da li se može išta uraditi?
Prava je gre’ota da sada idem u crevca oko fenomenalnih detalja i momenata u oba filma, a mislim da nisam ni dovoljno kompetentna da ocenjujem rad takvih majstora kao što su Lumet i Kjubrik. Ograničiću se samo na ovo: oba filma karakterišu sjajna atmosfera, tiha jeza i genijalna glumačka ekipa. Ako slučajno ima neko ko nije gledao “Strejndžlava” i “Fail Safe”, dole su linkovi – imate novi prioritet u životu. ;)
personal note: u nekim segmentima mislim da je “Dr Strangelove” bolji i mračniji, a opet - u nekim delovima “Fail Safe” apsolutno dominira. Kraj oba filma nikada nećete zaboraviti. PS “Fail Safe” je imao i svoj rimejk iz 2000. godine. Glume Noa Vajli, Džordž Kluni i Ričard Drajfus. I on je super, sniman je maltene “kadar za kadar”, ali ipak više cenimo original. ;)
Fail Safe - http://www.megaupload.com/?d=S3XWWAAU
Dr Strangelove - http://www.megaupload.com/?d=2GOI405W
