Naš malecki filmski maraton nastavljamo filmom koji svakako spada među prave bisere žanra. Štaviše, u pitanju je ostvarenje koje je svojevremeno duboko potreslo i istraumiralo čitavu jednu generaciju mladih Britanaca. U pitanju je film “Threads” iz 1984. godine.
“Threads” – Mick Jackson, 1984
trajanje: 110 minuta
uloge: Karen Meagher, Reece Dinsdale
scenario: Barry Hines
“Threads“, baš kao i “Countdown to a Looking Glass” (kao i mnogi drugi filmovi koji se bave ovom tematikom), snimljen je u prvoj polovini osamdesetih godina dvadesetog veka. Zašto baš tada je pitanje na koje će najbolje odgovoriti jedan dokumentarac koji ćete moći da ogledate za par dana na ovom istom blogu. No, za početak je dovoljno reći da su tada napetosti između Zapada i Istoka bile na vrhuncu, a naša civilizacija je zaista bila na korak od potpunog uništenja. Ma koliko to sada neverovatno delovalo.
Šefild. Rut i Džimi su dvoje mladih koji rešavaju da se venčaju. Međutim, nad njihovu „sreću nadvio se oblak“. I to kakav oblak. Pogađate već – Ameri i Ruje ponovo hoće da se pošibaju, i to zbog Irana. Naravno, Ameri nisu sami, već sa sobom povlače celu NATO alijansu i samim tim i Britanija postaje legitimna meta, zbog čega Britancima naravno, nije baš prijatno.
Zaplet je manje-više klasičan za ovaj žanr, međutim ono po čemu se “Threads” izdvaja od ostalih sličnih filmova je to što je fokusiran na sociološku dimenziju eventualnog nuklearnog rata. Kada ga uporedimo sa prethodnim filmom (“Countdownt to a Looking Glass”), on se ne bavi toliko geopolitičkim igrama. U poređenju sa “The Day After” (koji ćete takođe moći da pogledate na blogu uskoro), doku-stil ne dozvoljava da lična drama glavnih junaka postane nosilac celog filma. “Threads” - iako se bavi nuklearnim holokaustom i na mikro i na makronivou, akcenat stavlja na raspad i totalnu dezintegraciju društva, kao zajednice. Zdravstvo, školstvo, lokalna samouprava, saobraćaj – sve one stvari koje su svuda oko nas i na koje inače ne obraćamo pažnju odjednom nestaju i protagonisti ostaju prepušteni sami sebi u svetu koji ne pruža nikakvu perspektivu. Upravo bez tih “niti”, tih veza između svih nas, a koje čine ljudsku zajednicu, individua ne može da opstane.
“Threads” nije klasičan igrani film, već više doku-drama, žanr koji je veoma pogodan za ovakavu tematiku. Upravo takav pristup koji obiluje faktografskom hladnoćom daje ledeni ton celom filmu, nemilosrdno prepruštajući gledaoca mučnim i zastrašujućim scenama posledica nuklearnog rata. Kao da prizori nuklearne zime nisu dovoljno teški, činjenica je da je sve što je prikazano na filmu bazirano na relevantnim i stručnim procenama, a ne fikciji.
Ukratko, budite spremni na 110 minuta koje nikada nećete zaboraviti. Na kraju krajeva, i ne treba da zaboravite. Jedino pitanje je da li zaista možete da hendlujete istinu.
personal note: jedan od retkih filmova koji sam uspela da nateram matorce da ga pogledaju. Bili su isprepadani. Hehe. Sumorno, mračno i nezaboravno. Dostupan i prevod na sledećem linku. Cheers! ;D
http://www.megaupload.com/?d=9S9IERFB
