Imala sam volju i želju da napišem prigodan tekst o Slađi još pre nekoliko nedelja, kada je došlo do "akcidenta" na izložbi (?) povodom obeležavanja Điđijeve smrti, ali nikako da se nakanim. No, kako Sladžina pasija uveliko traje, verovatno nije kasno da se i ja zapljunem međ' ostale blogere koji su već pisali o svemu što se dogodilo.
"Da smo, svako u svom okruženju, ispravljali ono što je pogrešno i pogrešne ljude zaustavljali na njihovom putu, da smo ih sprečavali da čine loše stvari, ne bi se te loše stvari dešavale".
OK, ja stvarno moram da zastanem na trenutak, analitički stavim prst leve ruke na donju vilicu, a desnom rukom se počešem po glavi. Ovde toliko, toliko stvari nije u redu. Pa ja stvarno ne znam odakle da počnem.
Počnimo od Slađe. Nije bitna ova Slađa, uzmimo bilo koju "slađu", bilo koju mladu osobu koja reši da se priključi političkoj stranci. Ali ne bilo kojoj političkoj stranci, već vladajućoj. Za to mogu postojati dva objašnjenja: prvo objašnjenje je u duhu ukorenjenog verovanja da su mladi ljudi veliki idealisti i da strastveno brane i zastupaju ideje koje smatraju bliskim sebi. Drugo objašnjenje, znatno bliže društvenoj klimi u Srbiji je da se mladi ljudi uključuju u rad vladajućih stranaka zbog KORISTI. Svi dobro znamo da partijska knjižica "tuče" bilo koji CV, pa taman da ste diplomirali na kakvom Ivy League koledžu, summa cum laude.
Iako je politička "podobnost" izuzetno bitan faktor, bez obzira koja ste struka, u zdravstvu to ima posebnu težinu, pošto je u domenu naučne fantastike zaposliti se bez jakog zaleđa u vidu članstva i aktivašenja za račun neke od vladajućih stranaka. Stoga ne čudi zašto se "slađe" i "slađani" širom Srbije masovno uključuju u politički život. Neki igraju na sigurice, učlanjujući se u vladajuće partije, a neki pak, pokušavaju da odigraju mudro i lukavo time što biraju stranke koje su još uvek opozicija, ali koje imaju veliki "koalicioni kapacitet", a čiji rejting neumirno raste.
S obzirom na sam "akcident" koji je medijski imidž DS-a zapljusnuo gore nego cunami reaktore Fukušime, kapiram da je prilično jasno da naša Slađa ne spada u ove prve, ostrašćene. I to je, u neku ruku - manje zlo. Iskreno, zabrinula bih se kada bih videla da neko sa sektaškim i okultnim žarom recituje Điđijeve citate, pridajući im neku magičnu, metafizičku i transcedentnu dimenziju, sa dubokom posvećenosti šamana, plemenskog vrača ili kakvog drugog, "prosvećenog", "iluminiziranog" maga.
Fuck it, krajnje je vreme da neko javno kaže da je gro ovih citata glupost. Otkrivanje tople vode i rupe na saksiji. Pazi, "da smo ih sprečavali da čine loše stvari, ne bi se te loše stvari dešavale". Fo' real? Po čemu je to na bilo koji način ingenioznije od "da si na vreme otišao kod lekara, ne bi dobio upalu pluća?" "Da nisi išao bos po 'ladnom betonu, ne bi se prehladio?" "Ako kaniš pobjediti, ne smeš izgubiti?"
For cryin' out loud... Već sam ranije pisala o tome koliko mi je muka od razvlačenja najpoznatijeg srpskog pokojnika u dnevnopolitičke svrhe. Pa dosta više. Stvarno, dosta više. Muka mi je. Samo ne znam da li mi je više muka od toga što se DS još uvek poziva na "revolucionarnu prošlost" ili što se rečenice koje zvuče kao da su pokupljene iz neke self-help knjige uzdižu na nivo Očenaš. Dosta bre.
Jedino što je smešno u celom video klipu je Slađin pad (brat-bratu, smešno je). Sve ostalo je zrelo za dublju analizu. Počev od enormnog broja mladih ljudi koji se uključuju u političke stranke da bi osigrali svoje uhlebljenje, pa sve do garniture političara i političarčića koji se smeškaju u pozadini, skupljajući poene na račun čoveka koji je ubijen, a kome je zbog te proste činjenice mnogo toga zaboravljeno.
A o DS-ovom damage control-u ne bih trošila reči. Dovoljno je reći da su Slađi zabranili izjave za medije. Demokratski. Kao što su i ministrima zabranili da kritikuju rad Vlade. Demokratski.
Ovde jeste poprilično mračno, ali to što ćutite ne znači da ne možemo da vas vidimo. I dalje vas gledamo. Ton je ponekad suvišan, slika je sasvim dovoljna.
I ne zaboravite - da je svako od nas redovno prao ruke, provetravao prostorije i unosio dovoljno vitamina u vidu voća i povrća, do epidemije gripa nikada ne bi došlo. Mislite o tome.
Zabole me bulj ako ste se našli uvređenim. I don't give a fuck.
PS Sladžo, ako čitaš - zajebi sve ovo. Završavaj taj faks i pali iz ove usrane zemlje. Valjda ti je jasno da ovde nema 'leba. A ovima što su te u srednjevekovnom stilu "zaključali u najvišu kulu u dvorcu" lansiraj jedan odjeb. Svako ima pravo na pogrešnu odluku u životu, a ti si, košarkaškim žargonom, "izašla iz bonusa".
