....zato što 140 karaktera jednostavno nije dovoljno. :) Znači, ni zbog Cece, ni zbog #KoJeSledeci, ni zbog Tatonovih ubica. Zbog vas.
Za početak - da jednu stvar učinimo jasnom. Nemam nameru da vređam vašu inteligenciju i crtam vam stvari. Ako do sada niste ukačili da PRAVDA nije isto što i PRAVO, onda je vrlo moguće da ovaj tekst nećete skapirati baš najbolje. Ovo je kreš-kurs, baviću se elementarnim stvarima, ali baš toliko elementarnim - neću.
Svaka država ima svoje pravo, tj svoj pravni sistem. To se obično naziva pozitivno pravo, a nazivamo ga i zakonodavstvo ili legislativa. Kako vam drago. Pozitivno pravo ima svoju hijerarhiju. Na samom vrhu "piramide", nalazi se Ustav. Ustav je (sada ja držim mikrofon uperen ka masi čitalaca, koji odgovaraju: "...najviši pravni akt zemlje"). Bravo, to znate. Njime se uređuju elementarne stvari, poput ustrojstva države, podele vlasti, zaštite ljudskih prava... U neku ruku, Ustav najsnažnije ograničava vlast države nad pojedincem, a one koje su na vlasti ograničava u njenom vršenju. Zato je toliko važan.
Pošto je na vrhu piramide, svi drugi pravni akti moraju biti "ispod" Ustava, tj ne smeju sadržati bilo šta što se kosi sa stvarima proklamovanim i zajamčenim Ustavom. Baš zato što je toliko važan, Ustav se donosi i menja po posebnoj proceduri. Odmah ispod Ustava, nalazi se čitava kamara zakona. Krivični zakon, Zakon o braku, Zakon o krivičnom postupku, Zakon o državnoj upravi, Zakon o nasleđivanju, Zakon o radu, yadda yadda yadda... Zakone donosi Narodna Skupština. Takođe po odgovarajućem postupku. Odmah ispod, nalaze se uredbe. Uredbe su obično zakonski akti koji se donose "po hitnom postupku" ili kada iz nekog razloga Skupština ne može da donese zakon, a okolnosti nalažu hitnu državnu intervenciju. Uredbe donosi Vlada. Na samom dnu, nalaze se pravilnici, uputstva i ostali tekstići kojima se propisuju kojekakve stvarčice i bliže određuju neke stvari koje su uopšteno opisane u zakonima. Naravno, uputstva i pravilnici moraju biti u skladu sa zakonom, baš kao što zakoni moraju biti u skladu sa? - Ustaaaavom. Bravo.
Sada kada smo na brzinu pretresli kako izgleda pravni sistem, brzinski ćemo preleteti nekoliko ustavnih odredbi.
član 3. - Vladavina prava - Vladavina prava je osnovna pretpostavka Ustava i počiva na neotuđivim ljudskim pravima. Vladavina prava se ostvaruje slobodnim i neposrednim izborima, ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti, nezavisnom sudskom vlašću i povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu.
član 4. - Podela vasti - Pravni poredak je jedinstven. Uređenje vlasti počiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Odnos tri grane vlasti zasniva se na ravnoteži i međusobnoj kontroli. Sudska vlast je nezavisna.
Podela vlasti je tekovina evropske ustavnosti, a odredbe o nužnosti postojanja nezavisnog sudstva se mogu pronaći još u Dušanovom zakoniku (čl.171 - Još zapovedi carstvo mi; ako piše pismo carstvo mi, ili iz srdžbe, ili iz ljubavi, ili iz milosti za nekoga, a to pismo razara zakonik, nije po pravdi i po zakonu, kako piše zakonik, sudije tome pismu da ne veruju, nego da sude i vrše kako je po pravdi; čl.172. Sve sudije da sude po zakoniku, pravo, kako piše u zakoniku, a da ne sude po strahu od carstva mi). Ukratko - govorimo o elementarnoj stvari. Pa ipak - da podelimo: Narodna skuština: zakonodavna vlast. Predsednik & Vlada - izvršna vlast. Sudovi - sudska vlast. Got that?
Koliko je danas u Srbiji sudska vlast nezavisna od izvršne, ostavljam vama da zaključite... samo ću vas podsetiti na članove Vlade i ministre koji komentarišu sudske postupke koji još uvek nisu okončani, kao i na čuvenu Homenovu izjavu od pre par godina, kojom je sugerisao sudovima da zamrznu izvršenja po sporovima iz oblasti radnog zakonodavstva (ono kada se radnici bune i pišu tužbe što ne primaju platu godinama), pošto to, jel'te ima loš impact na privredu.
Naredni član ustava neću komentarisati, ostaviću ga samo kao "komični predah", da se nasmejemo malo.
član 6. - Zabrana sukoba interesa - Niko ne može vršiti državnu ili javnu funkciju koja je u sukobu sa njegovim drugim funkcijama, poslovima ili privatnim interesima. Postojanje sukoba interesa i odgovornost pri njegovom rešavanju određuju se Ustavom i zakonom.
Htedoh da ubacim ovde baner Dulićeve firme za prodaju računara, ali me mrzelo da googlam. Elem, nastavljamo!
Naredni član ćemo malo skratiti, pošto je preobiman:
član 32. - Pravo na pravično suđenje - Svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njeogvim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
...ali da ne smaramo previše sa Ustavom. You get the idea. Pređimo na ono što je za razliku od ustavnog prava zanimljivo - krivično i krivično procesno pravo.
Ponavljam - nećemo previše širiti priču. Držimo se osnovnih stvari i principa. Zapovesti, if you will. Ono što možda ne znate, a morate znati:
~ nullum crimen, nulla poena sine lege. Ova čuvena fon Fojerbahova pravarica je nadaleko poznata i predstavlja prvi član našeg aktuelnog Krivičnog zakonika. Nema krivičnog dela niti kazne bez zakona. Ako vi uradite nešto što u trenutku izvršenja zakonom nije bilo predviđeno kao krivično delo - ne možete biti pozvani na krivičnu odgovornost. Takođe, ukoliko učinite nešto, za šta je u trenutku izvršenja bila predviđena kazna u vidu rada u javnom interesu, ne možete biti osuđeni na kaznu zatvora. Da pojasnim - uzmimo za primer krivično delo silovanja. Sve do donošenja aktuelnog Krivičnog zakonika, silovanje je podrazumevalo nasrtaj na žensku osobu sa kojom počinilac nije u bračnoj zajednici. Ili - prevedeno: silovatelj je mogao biti samo muškarac, a silovanje u braku po sili zakona nije moguće. Novi zakon nije gender-specific kada je ličnost učinioca u pitanju, a postojanje braka nije smetnja za postojanje krivičnog dela. Pa opet, ukoliko je ženska osoba silovala mušku pre donošenja aktuelnog zakona, ona ne može biti odgovorna na silovanje. Jednostanvo, zakon je u tom trenutku nije predvideo kao mogućeg počinioca. Got that?
~ inače, to je u direktnoj vezi i sa principom zabrane retroaktivne primene zakona. Primer: sko nešto nije bilo nezakonito 2008. godine, ne možete 2011. godine doneti pravilo po kome to iz 2008. godine naknadno proglašavate nezakonitim, i na osnovu takvog zakona krivično gonite ljude. Hipotetički, zamislite da 2015. godine neko donese zakon po kome se blogovanje smatra nezakonitim. Iako ste u međuvremenu batalili blog (jbg, life got in the way), sutra vam stigne sudski poziv zbog vašeg blogovanja u 2011. godini. WTF momenat? Istini za volju, postoji jedan izuzetak od principa retroaktivnosti, a to je kada je novi zakon povoljan po učinioca krivičnog dela. Primera radi, vi učinite neko krivično delo januara 2011. godine, u vreme kada je za to delo bila predviđena kazna zatvora. Kako nam je sudstvo sporo i kilavo, vaš slučaj dospe pred sudsko veće tamo negde u avgustu. A u maju se zakon promeni, i za isto to delo koje ste učinili predvidi novčanu kaznu. E u tom slučaju će moći da se primeni novi zakon (retroaktivno), zato što je to u vašoj koristi. Samo tad.
~ nema kazne bez krivice - da bi neko mogao biti kažnjen za krivično delo koje mu se stavlja na teret, neophodno je postojanje krivice. Primer: devojka sedi u kafiću. Lista Cosmo i pije kafu. U kafu joj neki ološ sipa... paaa... recimo... rohipnol, ili neku drugu drogu za silovanje. Devojka ispije kafu, seti se da je zaboravila da isključi peglu kući i momentalno seda u svoj automobil i kreće ka stanu. Nakon 15ak minuta, rohipnol počinje da deluje, devojka gubi svest i kontrolu nad vozilom. Nesvesno dodaje gas i gazi majku koja gura tromesečno dete u kolicima. Nema sumnje da će sutrašnje novine biti prepune naslova "Obesna i drogirana devojka zbog prevelike brzine pokosila majku i bebu!" I nema sumnje da ćemo je svi napljuvati. Već mogu da zamislim komentare u fazonu "treba vratiti smrtnu kaznu" i td. Istina, kasnije toksikološke analize će pokazati da devojka nije kriva, pa svakako neće odgovarati pred sudom, ali šteta je već učinjena.
~ pretpostavka nevinosti - svako je nedužan dok se ne dokaže suprotno. Svako. ZeKaPe iliti Zakon o krivičnom postupku lepo kaže:
(1) svako će se smatrati nevinim dok se njegova krivica ne utvrdi pravno-snažnom odlukom nadležnog suda.
(2) Državni organi, sredstva javnog obaveštavanja, udruženja građana, javne ličnosti i druga lica dužni su da se pridržavaju pravila iz stava 1. ovog člana i da svojim izjavama o krivičnom postupku koji je u toku ne vređaju druga pravila postupka, prava okrivljenog i oštećenog i načelo sudske nezavisnostil.
A svi dobro znamo koliko se ovo poštuje. Naročito drugi stav.
Ljudi, ovo su osnove. Ovo mora da zna svako ko želi da se bavi bilo novinarstvom, bilo bacanjem hejta, bilo kritikom društvene stvarnosti, bilo pravom, bilo politikom.
Priznajem, preki sudovi imaju svoj šarm. Uvek se setim one čuvene scene iz "Idemo dalje", kada narodni sud "sudi" Pavlu Vujisiću, dedi jednog od učenika, koga optužuju da je bio kolaborator (šta li, ne sećam se). I gomila krezube i besne rulje histerično viče "na smrrrt, na smrrrt!" Lako je biti deo čopora, lako je anatemisati nekoga ko je već anatemisan. Ali hajde da svi probamo da stanemo na loptu i počnemo da se ponašamo kao učeni i mudri (barem da se foliramo da smo učeni i mudri, ako ništa drugo). Hajde da sagledamo stvar iz svih uglova i uvek poslušamo šta ima da kaže i druga strana. Kad je država ta koja je represivna, hajde da pokušamo da barem mi budemo trezveni.
