Moja teorija: ako tokom dana naučiš barem jednu stvar, dan nije uzalud protraćen. Evo, primera radi; juče sam naučila da se "srećan rođendan" na baskijskom kaže "zorionak zuri". Potpuno nebitno, ali ko zna. Možda zatreba jednog dana. I današnji dan je bio "ispunjen". Saznala sam da nisu samo novinari "Blic"-a diletanti, već ni da RTS ne zaostaje. Naprotiv. A naučila sam još ponešto.
Da se odmah razumemo - ne mislim da je novinarska profesija nuklearna fizika ili neurohirurgija, te da zahteva neki specifični i visokosofisticirani intelektualni "mindset". Istina, ko želi da od toga napravi profesiju, može upisati žurnalistiku na FPN-u. Kratka digresija - oduvek me je fasciniralo to što se žurnalistika izučava na FPN. Ti divni, divni relikti socijalističkih vremena kada su novinari morali da prolaze ideološke drilove marksizma, samoupravljanja i td. Eh... Digresija završena. Bottom line - ne moraš da budeš nerd, geek ili neki "eeteefoliki" naočarko da bi se bavio novinarstvom. Mislim, možeš, ali to nije neophodno. U principu, kapiram da je dovoljno da budeš inteligentan, potkovan, pronicljiv, uporan, vredan i objektivan. I to važi za sve novinare. Bilo da pišu šarene strane, sport ili crnu hroniku.
Jednostavno, kada radiš u medijima, snosiš neku odgovornost za ono što izgovoriš, tj napišeš, zato što svojim delom utičeš na formiranje javnog mnenja. Radiš u nečemu što je definisano kao "sredstvo javnog informisanja". To ipak zahteva neku ozbiljnost u radu. Barem bi tako trebalo...
Ali ne. Danas je kudikamo jeftinije zaposliti nekog gnoma sa završenom srednjom školom ili nešto faksa da bude "novinar" određene redakcije. Istraživačko novinarstvo? Važi, tu je Google. Najaktuelnije informacije: društvene mreže. Nedostatak inspiracije za besmislene i trivijalne tekstove: Huffington Post. Zabavna sekcija: YouTube. Celebrity Gossip: Twitter. Prevod teksta koji nije na srpskom: Google Translate. Pa znate šta, rođaci... SVAKO od nas može da bude takav "novinar".
Eklatantan primer se dogodio upravo danas, kada je RTS (ali i B92 i još neki mediji) majstorski naseo na plasiranu deiznformaciju da je Dobrica Ćosić dobitnik ovogodišnje Nobelove nagrade za književnost, što je propratio adekvatnim kajronom tokom programa. Ono što nismo znali tada, a znamo sada, to je da ta lažna vest vodi poreklo sa mock-sajta Nobelove fondacije. I vaistinu, "average Joe" bi se lako mogao zbuniti i nasesti na ovu vest. Problem je što na RTS-u na mestu na kome bi trebalo da radi visokostručna osoba, uvek oprezna, koja sve uzima sa rezervom i ne plasira priču pre nego što je proveri; e, umesto takve osobe radi najobičniji... pa, "average Joe". Diplomirani kopipejstolog sa tastaturom i mišem.
Druga digresija: to što su autori pomenute "vesti" sa mock-sajta uradili je prilično, prilično lejm, jadno, patetično, bljutavo i otužno. Naročito kada se u obzir uzme politička konotacija cele priče. Ako misle da će ad hominem pljuvanje Ćosića "probuditi" Srbiju ili skrenuti pažnju na bilo šta, gadno su se zajebali. Toliko medijske pažnje, ne samo domaće, već i svetske javnosti, samo da bi na kraju dobili objašnjenje tipa "pa eto, hteli smo da pošaljemo poruku da je situacija u Srbiji takva i takva..." More marš. Kraj druge digresije.
Elem, koliko god da su autori vesti krivi (zato što su smišljeno plasirali lažnu informaciju), najveća odgovornost je na medijima. Da se ne lažemo, živimo u svetu koji je žestoko isprepletan društvenim mrežama, i sasvim je OK da mediji postanu aktivni deo takve slike. Međutim, svako ko je na internetu proveo barem 2 sata lako može da zaključi da sloboda koju isti pruža omogućava neverovatnu razmenu informacija, ali i dezinformacija. Namerno kažem dezinformacija. Jednostavna istina je: ljudi lupetaju. Seru. Neko sere iz neznanja. Neko iz zablude. A neko i sa skrivenim motivima. Nema korisnika interneta koji barem jednom nije upao u zamku u kakvu je upao RTS danas. Ali, što reče Alanis, "you live, you learn".
No, pitam se sledeće - na koliko laži smo već naseli? Današnji primer je posebno "opasan", zato što je bila u pitanju stvar koju je relativno lako proveriti (da ne ulazimo u tehnikalije oko sajta, domena itd). Šta mislite, koliki procenat vašeg "stava" je baziran pa pažljivo i perfidno plasiranim dezinformacijama? Ako je ovako drastičan primer "prošao" instituciju koja pretenduje da bude "javni servis evropske Srbije", koliko tek ima stvari koje smo uzeli "zdravo za gotovo", bez želje da zaista dođemo do koliko toliko objektivne slike? NATO agresija na Libiju je noviji primer iz prakse, kao i celokupno "arapsko proleće". Setimo se i političkih previranja u Iranu pre izvesnog vremena. A setimo se i Račka. I Markala. Svinjskog i ptičijeg gripa... Primera koliko vam duša želi. Čim na vestima čujem da novinar kaže "prema neproverenim informacijama...", odmah znam koliko je sati. Samo što je danas situacija utoliko gora, pošto status "source"-a dobija bilo koja dileja ili dijabola sa Twitter nalogom. Ili blogom, for that matter.
Lenjost je keyword. Bilo da je prisutna na strani "novinara" koji pretenduje da me informiše o nečemu i formira moj stav, a koga mrzi da mrdne guzicu iz kancelarije, već tekstove piše kompajliranjem rezultata top5 Google pretrage traženog pojma. Bilo na strani čitaoca (gledaoca, slušaoca...) koji slepo veruje u ono što pročita i jednostavno ne želi da se potrudi da prikupi još informacija "sa druge strane". Ili od drugog izvora.
Wikileaks je lep primer. Hiljade i hiljade poverljivih prepiski, u kojima su i neki naši političari glavni akteri. Sve je tu, na dohvat ruke. Ali - mi ne želimo time da se bakćemo, već čekamo da nam neki novinar to "dajdžestira". I onda mi to pročitamo i kažemo "AHA! Znao sam!" I okrenemo drugu stranu novina. Niti se zapitamo da li je novinar to tačno preveo, da li je nešto možda izvukao iz konteksta, ili je nešto bitno izostavio, bilo greškom, bilo iz zle namere. Ne, to bi zahtevalo od nas da se pomučimo i umesto lajkovanja fotki na FB, čitamo "tamo neke depeše". Smor, zar ne?
Jedina pozitivna stvar u celoj ovoj drami je to što je ovo bilo samo zagrevanje za ono što nas čeka. Ne zaboravite, bliže se izbori. Ne sumnjam da su spin-doktori, PR magovi i ostali "gurui" naših političkih stranaka spremili čitav arsenal fekalija kojima će da gađaju političke protivnike. A svakako da će pokušati da nam prodaju i sopstvena govanca, ali kao išlere i čokoladne kolačiće.
Zapamtite: "shame on you if you fool me once, shame on me if you fool me twice". And what did you learn today?
