OK, ako pratite ovaj filmski maraton od prve epizode, onda ste već mnogo toga preturili preko glave. Počev od grozomre koju je doneo "Threads", pa do freakout-a u "Silkwood"-u. Ne zaboravimo i "The Day After". Juče ste imali prilike da pogledate i dokumentarac o Černobilju. A danas – danas je na meniju nešto potpuno drugačije.
"Horizon: Nuclear Nightmares" – BBC, 2006.
trajanje: 49 minuta
produkcija: BBC
Iako film počinje pričom o Černobilju i Hirošimi, ono što ovaj dokumentarac izdvaja od drugih je poruka da zračenje nije nužno loša stvar. I know.
Inače, Horizon je popularan i nagrađivan popularnonaučni serijal u produkciji BBC-a, čiji autori su sebi postavili kao cilj bavljenje kontroverznim stvarima. Počev od rangiranja narkotika, pa do ispitivanja koji način izvršenja smrtne kazne je najbezbolniji. U principu, kroz svoje dokumentarce, Horizon se obično trudi da omogući različitim stranama da iznesu svoje dijametralno suprotne stavove. Što se tiče ove epizode, to nije slučaj.
Ono u čemu se svi intervjuisani naučnici u "Nuclear Nightmares" slažu jeste da su visoke doze radioaktivnog zračenja izuzetno opasne. Međutim, prava "bomba" se nalazi u tvrdnjama da određene niske doze radioaktivnosti imaju zapravo antikancerogeno dejstvo. Takođe, svoje "y u so angry" stavove pokušavaju da opravdaju pričom da je dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka, radiacija smatrana izuzetno zdravom, kao i da su u američkim domaćinstvima često bili zastupljeni mali uređaji koji su se sastojali od velikih posuda za vodu u koje bi bio zaronjen radioaktivni materijal, sa ciljem da tu vodu ozrači. Ta voda bi se narednog dana konzumirala za piće. Mis'im, stvarno.
No, ovom prilikom ne bih toliko pričala o samom dokumentarcu (koji je odlično urađen, ipak je to BBC produkcija), koliko o pomalo lobističkom nastupu likova koji u njemu pričaju. Otprilike, njihov stav se može sumirati u sledećem: silni ljudi koji su oboleli od raka tiroide u regiji Černobilja nisu oboleli zbog radijacije, ukupan broj nastradalih od Černobilja je majušan, ostale cifre su prenapumpane.
Ako mene pitate za mišljenje – jeres. Međutim, interesantno je to što su autori temelj za svoje tvrdnje našli u studijama i konferencijama koja je organizovala WHO, tj Svetska zdravstvena organizacija. E, sad – u nekim normalnim okolnostima, WHO je najviša instanca kada je zdravlje u pitanju. Na stranu to što je sav kredibilitet izgubljen u aferi oko pandemije svinjskog gripa. Poenta je u sledećem: u svim istraživanjima koja se tiču nuklearne energije, glavnu reč vodi IAEA, tj International Atomic Energy Agency (Međunarodna agencija za nuklearnu energiju). A IAEA je vezana dikretno za Savet bezbednosti UN i samim tim "nadglasava" WHO, barem u nuklearnim pitanjima. Nije tajna da je IAEA sistematski sabotirala i blokirala svako istraživanje na nivou WHO, koje se ticalo posledica černobiljske katastrofe. Jednostavno, tim likovima nije u interesu da se sazna prava istina. Čak i ekspertski panel o Černobilju, na koji se dokumentarac poziva nije ništa drugo nego skup naučnika koji su pevali pesmu koja odgovara IAEA.
Bez obzira na sve zavrzlame i mutljavine na relaciji WHO – IAEA, "Nuclear Nightmares" je dokumentarac koji vredi pogledati. Jer, za razliku od autora filma, ja volim da predstavim i mišljenje "druge strane". Pa vi prosudite.
personal note: sve naučnike bih deportovala u Pripjat na par godina. Mis'im, ako je to super, neka oni žive tamo.
http://www.megaupload.com/?d=JWDFLQL6
