Napokon je došao red na prvi pravi dokumentarac u okviru NFM. I to kakav dokumentarac… Hold on to your panties, ladies and gents, some really heavy shit coming your way!
"1983: The Brink of Apocalypse", Channel 4, 2008.
trajanje: 75 minuta
produkcija: Channel 4, UK
Sećate se da sam u jednom od prethodnih tekstova konstatovala kako je najveći broj filmova posvećen nuklearnom ratu sniman ranih osamdesetih? Tada se poklopio popriličan broj stvari na međunarodnom planu i činilo se da su tenzije između dva bloka dostigle svoj vrhunac. Početak sukoba više niko nije dovodio u pitanje, jedino je bilo sporno da li će do rata doći danas ili sutra.
Paranoja je pucala obe strane i to herojski, počev od gomile preznojenih raketaša sa prstom na dugmetu za lansiranje nekih, oh well, par hiljada ICBM-a, pa do pomahnitalih generala koji su verovali da u slučaju izbijanja nuklearnog rata zaista može postojati pobednička strana… Što je apsolutna glupost.
Ovaj odlični britanski dokumentarac se bavi neverovatnim nizom događaja i podudarnosti koji eskalira vežbom, tj “ratnom igrom” NATO pakta “Able Archer”, izvedenoj 1983. godine. Mejdžor spojler: nije došlo do rata, lulz.
Šalu na stranu, bila bi prava šteta da vam spojlujem ovaj biser od dokumentarca koji fantastično drži pažnju i priču izlaže majstorski, kao u najboljem igranom filmu. Prosto mi je neverovatno koliko smo blizu kraja bili tih par dana… Ponekad se zapitam kakav bi moj život sada bio da nije bilo pameti i razuma kod onog ruskog oficira… Ako bih uopšte bila živa. Ako bi uopšte svi mi bili živi. Really makes you wonder. Bez obzira na vojne doktrine, visoku politiku i ostale zapetljancije, običan čovek je taj koji drži prst na obaraču i od koga sve zavisi. I jedan takav “običan čovek” je spasao živote nekoliko milijardi stanovnika planete. Da se ne lažemo. Ako nas je “Threads” bilo šta naučio, to je da preživeti samu razmenu i nije neka premija. :S
Pored razgovora sa akterima samog događaja, ono što ovaj dokumentarac izdvaja od drugih je odličan muzički skor koji čine aktuelne pesme iz tog vremena. “Mad World” zaista ima posebnu težinu, i nakon ovog filma tu pesmu slušam sasvim drugim ušima.
personal note: svo sranje opisano u filmu se dešavalo kada sam imala nepunih godinu dana. Zvučaće možda glupo, ali zbog toga osećam potrebu da znam šta se tada dogodilo i šta je moglo da se dogodi, jer me se tiče. Ne samo mene, već cele moje generacije, mojih roditelja, prijatelja, svih nas koji smo hladnoratovska deca. Ljudi, malo nam je falilo. Ža dlaku, šinko.
http://www.megaupload.com/?d=ODGZRUK9
