Nuklearni filmski maraton 2011! Epizoda 6: "The Battle of Chernobyl", 2006.

Napokon je došao red i na najveću havariju nuklearnih elektrana u ljudskoj istoriji. Za sada. Konačno - Černobilj. U svoj svojoj mračnoj moći, destruktivnom potencijalu i uspavanom zlu. Ako morate da odgledate jedan dokumentarac o Černobilju, vaša potraga je okončana - ovo je taj.

"The Battle of Chernobyl" - Thomas Johnson, 2006.

trajanje: 92 minuta

IMDB: http://www.imdb.com/title/tt1832484/

Uvod verovatno nije potreban, no ispoštujmo formu. 26. aprila 1986. godine, došlo je do teške havarije u reaktoru broj 4 sovjetske nuklearne elektrane Černobilj. Havarija je rezultirala eksplozijom tokom koje je u atmosferu izbačena količina od oko 190 tona radioaktivnog grafita i uranijuma.

Kroz razgovore sa akterima, ekskluzivne snimke sa lica mesta kao i obilje informacija koje su svojevremeno bile skrivane od javnosti, "The Battle of Chernobyl" nam pruža jedinstven uvid u katastrofu koja je zadala težak udarac atomskim entuzijastima, a 99% Belorusije učinila kontaminiranom. Kao da sama eksplozija reaktora nije bila dovoljno strašna, prava bitka za Černobilj je vođena u danima koji su usledili nakon eksplozije. Ono što znamo sada, a što se tada nije znalo, to je da je malo falilo da dođe do još veće katastrofe, koju nisu sprečili ni političari, ni naučnici, ni vojska, već rudari. No, da ne spojlujem previše.

Posebnu dramu nosila je evakuacija stanovništva iz obližnjeg grada, Pripjata. Za kratko vreme su bili prinuđeni da napuste svoje domove i budu razmešteni ko zna gde, nesvesni da je šteta već načinjena. Sve je propraćeno autentičnim snimcima iz samog grada neposredno nakon havarije; 'ladno je i filmska traka na koju je sve snimljeno oštećena radijacijom... A kad je traka stradala, možemo samo da zamislimo šta se dogodilo sa organima stanovnika Pripjata.

Iako se o Černobilju sve već manje-više zna, "Bitka za Černobilj" je dragocen dokumentarac i to iz nekoliko razloga. Pre svega - po prvi put je ispričana cela priča. Drugo - ni Černobilj, ni Fukušima nisu bili dovoljni da se opametimo (Kozloduj u Bugarskoj planira proširenje kapaciteta, mašala), a "fail safe" sistem ne postoji i niko ne može da garantuje da do havarije neće doći. Treće - "černobiljska bitka" još uvek traje. I trajaće još vekovima. Svaki put kada se u tom delu Evrope rodi dete sa deformitetom, svaki put kada neko klinče dobije rak tiroidne žlezde, to je repriza Černobilja. A u međuvremenu, betonski "sarkofag" kojim je reaktor "ograđen" samo što se nije raspao. Pravo je čudo što se već nije urušio. "Bog čuva budale", I guess. Samo ne znam do kada će nas čuvati.

personal note: dokle god prepotentni atomski entuzijasti ne pronađu način da Pripjat učine mestom bezbednim za život, dokle god isti ti genijalci i blistavi umovi ne pronađu način da pomognu hiljadama bolesnih i deformisanih zbog te jebene atomske energije – bilo kakva nuklearka u Srbiji ne dolazi u obzir. Kao ni bilo kakvo skladište nuklearnog otpada. Dosta bre! 

Titlovi dostupni na sledećem linku! 

MegaUpload linkove sam maznula sa najgenijalnijeg i najgotivnijeg bloga sa dokumentarcima - pogađate već: abraxas365dokumentarci.blogspot.com . Hvala Sinu! ;)

http://www.megaupload.com/?d=Y4E2G3LF
http://www.megaupload.com/?d=AZGYG4YE
http://www.megaupload.com/?d=8C07TK8J

Nuklearni filmski maraton 2011! Epizoda 5 - "The Day After", 1983

Kao što smo videli u prethodnom dokumentarcu, 1983. godina je bila baš, baš gadna. Da onaj Rus nije imao petlju da uključi mozak i logiku u celu priču, ovaj tekst verovatno ne bi postojao. A i ja kenjam, verovatno ni mi ne bi postojali. Elem, dok se Britancima krv u žilama ledila od "Threads", čitava jedna generacija Amerikanaca je prve košmare doživela ne uz Fredija Krugera, ni uz Majkla Majersa, već uz "Dan posle". Enjoy. ;)

"The Day After" - Nicholas Meyer, 1983.

trajanje: 121 minut

uloge: Jason Robards, Steve Guttenberg, John Lithgow

scenario: Edward Hume

IMDB: http://www.imdb.com/title/tt0085404/

Štaviše, legenda kaže da se i američki predsednik Regan toliko istripovao kada je gledao "Dan posle" na nekoj privatnoj projekciji da je nakon toga ozbiljno stavio "prst na čelo" i zapitao se gde može da dovede eventualna nuklearna konfrontacija sa Sovjetima. Uostalom, taj segment ste mogli da vidite i u "1983 : The Brink of Apocalypse". Red nalaže da pogledate film koji je čak i Regana skenjao. Kažu, skenjao ga je do te mere da je nakon gledanja filma rešio da malo iscoolira i da počne da pregovara sa Rujama. Fakat ima istorijsku vrednost.

Elem, film je snimljen za potrebe televizije, ali je ubrzo stekao svetsku popularnost - ipak nikome nije bilo svejedno. Efekti korišćeni u filmu su za tadašnje uslove bili sasvim solidni, kao i šminka, tako da je po prvi put bez previše nauke i proseravanja, jedna mračna i realna katastrofa približena običnom gledaocu. Premijera filma na televiziji je bila prvorazredni događaj koji je posmatralo oko 100 miliona Amerikanaca, a drugi deo filma je protekao bez reklama, pošto nijedan sponzor nije želeo da se oglašava. Pomenuću još da je mreža ABC tokom emitovanja filma imala stotine otvorenih telefonskih linija čija je svrha bila da umiruje gledaoce. Intense, a? Pa o čemu se onda radi u filmu?

Nakon toliko puta već sažvakane hladnoratovske priče o incidentima "tamo negde daleko" koji eskaliraju, Sovjeti prvi lansiraju ICBM-ove na SAD, SAD odgovara, all hell breaks loose. Pratimo sudbinu jedne ruralne porodice, jednog studenta, vojnika i lekara. Prisustvujemo panici, haosu, nasilju, eksplozijama, destrukciji, pepelu, ruševinama, životinjskim i ljudskim ostacima, gladi, žeđi, sporom umiranju od radijacije... i još ponečemu. Ovakav film je maltene nemoguće spojlovati - onaj ko prati NFM od početka i koje preživeo "Threads" zna kako ovakva priča može da se završi. Nema happy end-a, samo gorčina.

Premda u mnogim segmentima plitak i nesavršen, film nosi jednu veliku vrednost koja možda pomalo iznenađuje, s obzirom na to da je u pitanu američka produkcija: lišen je hladnoratovske ideološke potke. Ne govori se o "our way of life" i ostalim kapitalističkim bulšitima. Istina, napad prvi počinju Rusi (to je bio jedini način da Ministarstvo odbrane SAD sarađuje sa filmskom ekipom), ali je film lišen propagande. Težište je na običnim ljudima, raznih fela, rasa, godina, zanimanja i obrazovanja. Kroz priču lekara se suočavamo sa strahotama radijacijske bolesti i kolapsom sistema zdravstvene zaštite. Kroz priču vojnika raketaša pratimo moralne dileme onih koji su "na prvoj liniji", koji kada jednom pritisnu dugme za lansiranje više nisu bitni. Posmatramo propast i urbane i ruralne sredine, propast pojedinca i eroziju porodice, nemoć nauke i medicine. Čak i brojni momenti u filmu u kojima se slavi i veliča humanost i empatija raspadaju se pod surovim teretom realnosti - sve je uništeno, a budućnost je mračna. Čak i nad naporima protagonista da ponovo uspostave kakvu-takvu normalu nadvija se senka bolesti, smrti i budućnosti, koja nikada nije izgledala tamnija. Bedak. Sve preporuke!

personal note: Steve Guttenberg koji oboleva od radijacijske bolesti je prajsles prizor. Posebno upečatljiva scena nakon napada: prizor livade sa mrtvim kravama dok pada pepeo u zastrašujućoj tišini - Meyer je koristeći filtere uspeo da izazove autentičnu jezu. Ima boljih, ima mučnijih, ima bolesnijih filmova, ali "Dan posle" je lektira. Ako vam se dopao duh postapokalitične zime u seriji "Jericho", ovo je film za vas. Cheers! Prevod dostupan na sledećem linku!

http://www.megaupload.com/?d=LP8UW8DZ

Nuklearni filmski maraton 2011! Epizoda 4: “1983: The Brink of Apocalypse”, 2008

Napokon je došao red na prvi pravi dokumentarac u okviru NFM. I to kakav dokumentarac… Hold on to your panties, ladies and gents, some really heavy shit coming your way!

"1983: The Brink of Apocalypse", Channel 4, 2008.

trajanje: 75 minuta

produkcija: Channel 4, UK

Sećate se da sam u jednom od prethodnih tekstova konstatovala kako je najveći broj filmova posvećen nuklearnom ratu sniman ranih osamdesetih? Tada se poklopio popriličan broj stvari na međunarodnom planu i činilo se da su tenzije između dva bloka dostigle svoj vrhunac. Početak sukoba više niko nije dovodio u pitanje, jedino je bilo sporno da li će do rata doći danas ili sutra.

Paranoja je pucala obe strane i to herojski, počev od gomile preznojenih raketaša sa prstom na dugmetu za lansiranje nekih, oh well, par hiljada ICBM-a, pa do pomahnitalih generala koji su verovali da u slučaju izbijanja nuklearnog rata zaista može postojati pobednička strana… Što je apsolutna glupost.

Ovaj odlični britanski dokumentarac se bavi neverovatnim nizom događaja i podudarnosti koji eskalira vežbom, tj “ratnom igrom” NATO pakta “Able Archer”, izvedenoj 1983. godine. Mejdžor spojler: nije došlo do rata, lulz.

Šalu na stranu, bila bi prava šteta da vam spojlujem ovaj biser od dokumentarca koji fantastično drži pažnju i priču izlaže majstorski, kao u najboljem igranom filmu. Prosto mi je neverovatno koliko smo blizu kraja bili tih par dana… Ponekad se zapitam kakav bi moj život sada bio da nije bilo pameti i razuma kod onog ruskog oficira… Ako bih uopšte bila živa. Ako bi uopšte svi mi bili živi. Really makes you wonder. Bez obzira na vojne doktrine, visoku politiku i ostale zapetljancije, običan čovek je taj koji drži prst na obaraču i od koga sve zavisi. I jedan takav “običan čovek” je spasao živote nekoliko milijardi stanovnika planete. Da se ne lažemo. Ako nas je “Threads” bilo šta naučio, to je da preživeti samu razmenu i nije neka premija. :S

Pored razgovora sa akterima samog događaja, ono što ovaj dokumentarac izdvaja od drugih je odličan muzički skor koji čine aktuelne pesme iz tog vremena. “Mad World” zaista ima posebnu težinu, i nakon ovog filma tu pesmu slušam sasvim drugim ušima.

personal note: svo sranje opisano u filmu se dešavalo kada sam imala nepunih godinu dana. Zvučaće možda glupo, ali zbog toga osećam potrebu da znam šta se tada dogodilo i šta je moglo da se dogodi, jer me se tiče. Ne samo mene, već cele moje generacije, mojih roditelja, prijatelja, svih nas koji smo hladnoratovska deca. Ljudi, malo nam je falilo. Ža dlaku, šinko.  

http://www.megaupload.com/?d=ODGZRUK9

Nuklearni filmski maraton 2011! Epizoda 3 - “Silkwood”, 1983

Pravimo mali predah sa ratovima, projektilima i zimama. Zašto? Ako nas je Černobilj išta naučio, to je da ne moramo da čekamo da neki poremećeni um lansira interkontinentalni balistički projektil sa nuklearnom bojevom glavom da bi morali da strahujemo od jonizujućeg zračenja. A napolju je već ionako isuviše hladno da bi se bavili nuklearnom zimom.

“Silkwood” – Mike Nichols, 1983

trajanje: 131 minut

uloge: Meryl Streep, Kurt Russell, Cher

scenario: Nora Ephron, Alice Arlen

IMDB: http://www.imdb.com/title/tt0086312/

Ako mislite da su Rusi tradicionalno nepouzdani, setite se incidenta na ostrvu Three Mile. A ako ne verujete ni Amerikancima, misleći da tamo radi neki Homer J. Simpson, onda se setite Fukušime. I’ve made my point.

Elem, film je baziran na istinitom događaju. Karen Silkwood (Meryl Streep) radi kao tehničar u nuklearnom postrojenju “Ker-MekGi” u blizini Oklahome. Živi sa dečkom Drew-om (jedna od boljih uloga Kurta Russella) i (gej) frendicom Dolly (Cher). Međutim, svakodnevna rutina postaje stvar prošlosti kada Karen uočava niz nepravilnosti i sigurnosnih propusta u radu nuklearnog postrojenja, koja ozbiljno ugrožavaju zdravlje njenih kolega. Kao da to nije dovoljno, Karenino uporno insistiranje na otkrivanju prave istine dovodi u rizik njen život, kao i živote svih koji su joj bliski. Kako se njena borba završila, možete videti i na Wikipediji, da baš ne spojlujem ceo film.

“Silkwood” je jako i teško ostvarenje. Ne samo zbog toga što je scenario baziran na istinitom događaju i što je taj događaj “pogodan” za eksploataciju na velikom platnu, već i zato što je glumačka postava fantastično iznela ceo film. Meryl Streep je nominovana za Oskara, Kurt Russell je bio iznenađujuće dobar (s obzirom na to da on pati od hronično lošeg izbora uloga), a Cher je pokazala da je možda i bolja glumica, nego pevačica. Mis’im, kao da je u to vreme bilo lako glumiti gej osobu koja nije tu samo da bi bila comic relief.

Film ima svoj tempo koji možda deluje kao spor, a radnja rastegnuta. Međutim, svaki segment filma je takav kakav jeste sa razlogom. “Silkwood” nije film koji treba da vas zabavi i da vam priču o Karen Silkwood sažvaće kao kakav loš dokumentarac kojim popunjavate slobodno vreme. U pitanju je drama koja nosi svoju težinu, sa fantastičnom glumačkom postavom i tematikom koja je, na našu veliku žalost, postala univerzalna: sudbina jednog whistle-blowera u sukobu sa moćnom kompanijom, problematika bezbednosti na radnom mestu i, verovatno najbitnije od svega (barem za ovaj filmski maraton) – nebezbednost u radu nuklearnih postrojenja.

personal note: “Silkwood” sam prvi put gledala sa 8 godina i scena koja mi se duboko urezala u sećanje je tzv. “Silkwood tuširanje”. Stvarno bi bilo gre’ota ne pogledati, ako ni zbog čega drugog, onda zbog toga što je u filmu Šer, koja glumi lezbu. I mean, come on! Ako to nije prajsles, onda ne znam šta jeste. Svet u kome to nije epic mi se ne dopada! :D Titl dostupan na ovom linku!

http://www.megaupload.com/?d=S0EP58S6

Nuklearni filmski maraton 2011! Epizoda 2 – “Threads” 1984

Naš malecki filmski maraton nastavljamo filmom koji svakako spada među prave bisere žanra. Štaviše, u pitanju je ostvarenje koje je svojevremeno duboko potreslo i istraumiralo čitavu jednu generaciju mladih Britanaca. U pitanju je film “Threads” iz 1984. godine.

“Threads” – Mick Jackson, 1984

trajanje: 110 minuta

uloge: Karen Meagher, Reece Dinsdale

scenario: Barry Hines

IMDB: http://www.imdb.com/title/tt0090163/

“Threads“, baš kao i “Countdown to a Looking Glass” (kao i mnogi drugi filmovi koji se bave ovom tematikom), snimljen je u prvoj polovini osamdesetih godina dvadesetog veka. Zašto baš tada je pitanje na koje će najbolje odgovoriti jedan dokumentarac koji ćete moći da ogledate za par dana na ovom istom blogu. No, za početak je dovoljno reći da su tada napetosti između Zapada i Istoka bile na vrhuncu, a naša civilizacija je zaista bila na korak od potpunog uništenja. Ma koliko to sada neverovatno delovalo.

Šefild. Rut i Džimi su dvoje mladih koji rešavaju da se venčaju. Međutim, nad njihovu „sreću nadvio se oblak“. I to kakav oblak. Pogađate već – Ameri i Ruje ponovo hoće da se pošibaju, i to zbog Irana. Naravno, Ameri nisu sami, već sa sobom povlače celu NATO alijansu i samim tim i Britanija postaje legitimna meta, zbog čega Britancima naravno, nije baš prijatno.

Zaplet je manje-više klasičan za ovaj žanr, međutim ono po čemu se “Threads” izdvaja od ostalih sličnih filmova je to što je fokusiran na sociološku dimenziju eventualnog nuklearnog rata. Kada ga uporedimo sa prethodnim filmom (“Countdownt to a Looking Glass”), on se ne bavi toliko geopolitičkim igrama. U poređenju sa “The Day After” (koji ćete takođe moći da pogledate na blogu uskoro), doku-stil ne dozvoljava da lična drama glavnih junaka postane nosilac celog filma. “Threads” - iako se bavi nuklearnim holokaustom i na mikro i na makronivou, akcenat stavlja na raspad i totalnu dezintegraciju društva, kao zajednice. Zdravstvo, školstvo, lokalna samouprava, saobraćaj – sve one stvari koje su svuda oko nas i na koje inače ne obraćamo pažnju odjednom nestaju i protagonisti ostaju prepušteni sami sebi u svetu koji ne pruža nikakvu perspektivu. Upravo bez tih “niti”, tih veza između svih nas, a koje čine ljudsku zajednicu, individua ne može da opstane.

“Threads” nije klasičan igrani film, već više doku-drama, žanr koji je veoma pogodan za ovakavu tematiku. Upravo takav pristup koji obiluje faktografskom hladnoćom daje ledeni ton celom filmu, nemilosrdno prepruštajući gledaoca mučnim i zastrašujućim scenama posledica nuklearnog rata. Kao da prizori nuklearne zime nisu dovoljno teški, činjenica je da je sve što je prikazano na filmu bazirano na relevantnim i stručnim procenama, a ne fikciji.

Ukratko, budite spremni na 110 minuta koje nikada nećete zaboraviti. Na kraju krajeva, i ne treba da zaboravite. Jedino pitanje je da li zaista možete da hendlujete istinu.

personal note: jedan od retkih filmova koji sam uspela da nateram matorce da ga pogledaju. Bili su isprepadani. Hehe. Sumorno, mračno i nezaboravno. Dostupan i prevod na sledećem linku. Cheers! ;D

http://www.megaupload.com/?d=9S9IERFB