Da, dobro ste pročitali. ‘Oću retro TV. 'Oću televiziju kakva je nekada bila. Zašto? Zato što ova ništa ne valja. Nikada više kanala, nikada manje kvaliteta. Šta mi vredi 60 kanala na kablu kada je skoro sve smeće?
Ne, ne. Evo, zamislite ovo... Zamislite da postoji kablovski kanal koji će biti u potpunosti u retro fazonu. U duhu 50ih, 60ih, 70ih i 80ih godina. Sa voditeljima koji će izgledati kao da su iz tog vremena. Voditeljke informativnih emisija sa frizurama „a la Amy Winehouse“. Telop koji je crtan i slikan rukom, a ne kompjuterski animiran.
Kratki reklamni blokovi, sa reklama namerno urađenim u retro maniru. A u međuvremenu, kvalitetan dramski, obrazovni, dečiji, muzički, zabavni i sportski program iz tog perioda. Evo, neka taj kanal od 05 do 11 fura pedesete, od 11 do 16 šezdesete, od 16 do 21 sedamdesete i od 21 do 02 osamdesete godine. Što u smislu vizuelnog identiteta, što u smislu sadržaja. Znači, pedesete godine u crno-beloj tehnici, ostalo kolor. I to onaj, starinski. :)
Pa to bi bilo fenomenalno. Zamislite zabavnu emisiju koju ne vodi zamašćeni voditelj sa rukama u džepovima koji se ležerno šetka ispred green-screena? Ili voditelje informativnih emisija koji imaju savršenu dikciju?
Zamislite decu koja odrastaju uz prave dečije emisije? Kvalitetan igrani program, što domaći, što strani? Cikluse Bergmana, Kurosave, Formana, Kjubrika, Godara, Hercoga, Felinija, Pazolinija?
Aj nou. I ja sam se naježila.